Ovaj medijski sadžaj je sufinansiran sredstvima GRADA VALJEVO u okviru projekta “I MI SMO TU” za 2022.
Dvojezični tekst
Na otvaranju Međunarodne konferencije romoloških studija organizacije Gypsy Lore Society (GLS) u svom uvodnom izlaganju akademik Tibor Varadi je, između ostalog rekao:
-Da bi smo videli Rome treba da se oslobodimo predrasuda. Poznati američki pravnik Vejrauh piše da vlasnici radnji misle da vide lopova ako vide Roma.
Odgovor na ovo predubeđenje ne bi smelo da bude jedno suprotstavljeno predubeđenje ili fraza, recimo krilatica da Romi ne kradu. Naravno da ima Roma koji kradu. Kao što ima i Srba, Mađara, Nemaca, Amerikanaca (belaca), Šveđana.
Ima lopova u svakom narodu. Činjenice ne treba zameniti zamahom i egzaltacijama. Potrebna je istina. Ako tražimo istinu, možemo doći i do konstatacije da ima nešto više Roma koji kradu iz samousluge, jer to čine uglavnom ljudi u socijalno ugroženom položaju, i na žalost, dobar deo Roma se nalazi u tom položaju. Važno je takođe da ne suzimo krug relevantnih činjenica i ne skratimo pojmove iz kojih izvlačimo zaključke. Pa ni pojam krađe. Lopovi nisu samo oni koji kradu iz samousluga. Ako uzmemo u obzir i razne oblike korporativnih krađa, Romi će se sigurno naći na vrlom skromnom mestu na listi velikana lopovluka.
Da bi smo se mogli osloboditi predrasuda, treba prvo da ih vidimo. Da stvorimo pravu sliku o predrasudama i o njihovim korenima. Da bi se nešto izbacilo, treba da prepoznamo šta je za izbacivanje.
Konferencija GLS prvi put je održana u Beogradu 2022. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Otvaranju je prisustvovao i predsednik SANU, akademik Vladimir S. Kostić.
Po putaripe katar Maškarthemutni konferencija rromane studijengo savi inćarda e Gypsy Lore Society (GLS) ando piro andralunimasko vaćardipe mothodimasko o akademiko Tibor Varadi, maškar aver mothoda:
– Te šaj te dikhas e Rromen trubusaras te čhudas thaj te tromalisarasmen katar predrasude. Pindžardo amerikano ortuimatari Vejrauh ramosarel kaj kola save inćaren e poćinimašće thana jal bolte gîndisaren te dićhen e čorrdimatares kana dićhen pe Rromes. Irisaripe mothodimasko pe kava anglalgîndipe či trubulas te avel opral anglalgîndipe jal fraza, te vaćaras mothodipe te e Rroma či čorren.
Čačipe si kaj si Rroma save čorren. Sar kaj si vi mašakr Dasa, Ungriko, Njamcurja, Amerikancurja (parne), Šveđanurja.
Si čorrdimatarja ando sa jekh them. E fakturja či trubun te arlisarenpes gajda kaj lasa baro teljaripe thaj baro vazdipe thaj ođardipe. Trubulipe si o čačipe. Te rodas o čačipe, šaj te aresas vi džiko gîndo kaj si vareso majbut Rroma save čorren andar bolta, kaj godova ćeren e manuša save si ando socijalno bilačho than, thaj pe bibaht, lačho kotor e Rromendar si ando godova than. Semno si te liparas te či harnjaras semne fakturja thaj te či harnjaras e alava andar save crdas e gîndurja. Sar vi o alav thaj kova so sikavelpes talo alav čorrdipe. E čorrdimatarja naj kola save čorren andar bolte. Te las ando dićhipe vi averčhande kotora phangle pala korporativne čorrdimata, e Rroma čačimasa araćhenape pe teluno than pe patrin katar bare čorrdimata.
Te šaj te tromalasmen katar predrasude, trubusaras majanglal te dikhaslen. Te ćeras čačimasko sikadipe pale predrasude thaj lenđe bučumurja. Te vareso šaj te čhudelpes, trubusaras te pindžaras so si godova so trubul te čhudelpe.
Konferencija GLS po angluno drom si inćardi ando foro Beogrado ando 2022. brš ande Dasikani akademija pale gođaverdimata thaj artistimata. Po putaripe sas vi o prezidento DAGA-ko, o akademiko Vladimir S. Kostić.
Ovaj medijski sadžaj je sufinansiran sredstvima GRADA VALJEVO u okviru projekta “I MI SMO TU” za 2022 godine.
