Povodom evropskog Dana parkova Savet SNS-a za prirodne resurse i zaštitu živote sredine, najavio je niz akcija vezanih za pošumljavanje i održavanje parkovskih površina u Valjevu. Predsednik Saveta Dragan Kuzmanović posebno je skrenuo pažnju javnosti na park šumu Pećina .
„Želeli smo da na današnji dan skrrenemo pažnju javnosti u putimo gradjane na to koliko je bitno očuvanje životne sredine i zaštiita prirodnih resursa. Kao Savet dajemo punu podršku gradskom rukovodstvu koje je započelo rekonstrukciju ovog parka i zato smo se ovde i okupili danas da Vam pokažemo i praktično započeto. Uradjen je elaborat o zdravstvenom stanju stabala i biće paralelno sa rekonstrukcijom i pošumljavanje parka“, rekao je Kuzmanović na konferenciji za novinare koja je održana u pomenutom parku.
Kako je rekao, elaborat rade profesori sa Šumarskog fakulteta sa katedre za pošumljavanje i zaštitu šuma.
„Pre nego počnemo pošumljavanje , jedan deo stabala moraće da bude uklonjen, jedan deo dekorativno orezivanje , a jednom broju stabala moraće da se spusti težište. Preko 20 godina niko se nije bavio ovim pitanjem i došli smo do toga da su stabla jako stara, njihov fitopatološki proces je katastrofalan i rešili smo da se stanje promeni i dajemo podršku gradu da se taj deo priče reši“, rekao je Kuzmanović i dodao da će održavanje parka i dalje raditi JKP Vidrak dok će izvodjač radova na sečenju i sadnji biti izabran na tenderu. „Ko god da bude izabran moraće da poštuje elaborat koji je u izradi. Mi još uvek nemamo za svaku fazu brojeve stabala , ali već sada znamo neke podatke iz tog elaborata“.
„Obilaskom uredjenog dela parka Pećina, koji pripada gradu , utvrdjen je veliki broj oštećenih stabala lišćara i četinara. Uzorci obolelih delova kora i grana prosledjeni su u fitopatološke laboratorije Šumarkog fakulteta. Iz pomenutih delova fitopatološkim metodama izvršena je izolacija gljiva , ali i izolacija insekata i njihova izolacija. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaljučiti da su najznačajniji prouzrokovači oboljenja fitopatogene gljive koje prouzrokuju razne vrste truleži i upravo je to uzrok pada stabla. Prilikom razvoja patogena stabla gube oslonac i veoma lako padaju, a spolja izgledaju sasvim zdravo.Uočeno je nekoliko vrsta uzrokovača truleži. Na stablima lipe i javora uočena je nekroza kore. Od četinara najugroženiji je crni bor . Sva stabla na kojima je potrebna intervencija svrstana su u 4 kategorije i obeležena brojevi od 1 do 4 kako bi se jasno znalo kojoj kategoriji pripadaju. U prve dve rupe nalaze se stabla koja su jako obolela i sa vidljivim oštećenjima , u trećoj su ona sa mehanikim oštećenjima i u četvrtoj kategoriji su zdrava stabla“, objasnila je dr Pavlović doktor biotehničkih nauka za zaštitu bilja
Cela površina parka podeljena je u tri zone . Prva zona obuhvata površnu na kojoj su tereni za sportske aktivnosti, druga do staze za šetanje i trčanje , a treća zona preostalu površnu parka. „Najugroženija je četinarska vrsta i ta stabla su takodje podeljena u tri kategorije pri čemu će se stabla iz prve i druge kategorije ukloniti, a stabla iz treće sanirati , a njihovo zdravstveno stanje će se pratiti“, kaže Pavlović.
Ona je dodala da mnogo toga nije moglo biti sprečeno jer stabla spolja izgledaju zdravo. „Moramo napomenuti da je situacija urgentna , ali ne postoji opasnost za šetače. Park je bezbedan za gradjane“, dodaje Pavlović.
