Povodom Dana državnosti, u ponedeljak 15. februara će gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i predstavnici Vojske Srbije u Valjevu položiti cveće na spomenik Proti Mateji Nenadoviću u centru Valjeva, u 11 časova.
Potom će gradonačelnik obići novu postavku i Narodnom muzeju u Valjevu, posvećenu Drugom svetskom ratu, koja će tog dana biti otvorena za posete.
Dan državnosti je praznik, kojim se obeležava početak Prvog srpskog ustanka kojim je počelo oslobađanje našeg naroda od turske vladavine. Na Sretenje 1804. je održan zbor u Orašcu, a na ovaj dan je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije – Sretenjski ustav. Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije. Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.
Povodom obeležavanja Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije, službe Gradske uprave Valjeva neće raditi u ponedeljak 15. i u utorak 16. februara 2021.godine. Prvi radni dan je sreda 17. februar 2021.godine.
O PROTI MATEJI NENADOVIĆU
Prota Mateja Nenadović je rođen 26. februara 1777. u Brankovini. Bio je vojvoda u Prvom srpskom ustanku, ali i osnivač i predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, što je prva srpska Vlada. Potom je kao diplomata uspostavljao prve kontakte sa stranim državama i silama tog vremena- Rusijom i Turskom.
Prota Mateja je nakon Seče knezova, Ilije Birčanina i njegovog oca Alekse Nenadovića, sa stricem Jakovom pokrenu Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji.
Pored ratničkog i političkog značaja, ostavio je traga i kao pisac, a njegovi „Memoari“ su dragocen dokument tog vremena.
Svoju buntovnu prirodu je osim u Prvom srpskom ustanku iskazao i u više navrata u periodima vladavine kneza Miloša i kneza Mihaila, kada je zbog neslaganja sa njihovim načinom vladavine, najpre bio penzionisan, a potom i morao da napusti Srbiju.
Dolaskom Aleksandra Karađorđevića, postao je državni savetnik. Umro je u Valjevu 11. decembra 1854. godine.
Spomenik koji se nalazi kod Privrednog suda u Valjevu je delo akademskog vajara Mila Jevtića.
Kolubarski Info
