Povodom saopštenja za javnost ovdašnje ispostave Stranke slobode i pravde koja je (u političkom smislu) sve do danas bila “ispod radara” za valjevsko javno mnjenje pa i za sve nas u najvećoj stranci na ovim prostorima, Gradski odbor Srpske napredne stranke Valjevo odgovoriće tek na nekoliko besmislenih navoda koji se faktički ni po čemu ne razlikuju od već prevaziđenih demagoških fraza recikliranih “derivata” davno upokojene Demokratske stranke.
Zatečeni smo ironijom čoveka koji se, u konkretnom slučaju, potpisao i kao šef Đilasove političke ispostave u Valjevu ne obrazlažući pritom sa kojim adutima i političkim kredibilitetom nakon dvanaestogodišnjeg urušavanja države na svim njenim nivoima, uopšte ima pravo da građanima Valjeva “otvara oči” u pogledu aktuelne vlasti i pojedinih nosilaca političkih funkcija u lokalnoj samoupravi. Ljudi koji su u periodu od 2000. do 2012. godine sunovratili ekonomiju zemlje, zatvorili sva vitalna preduzeća samo u ovom gradu (da ne idemo dalje), morali bi makar iz elementarne pristojnosti da se povuku u neku “mišju rupu” i doživotno ćute, osim ukoliko ne misle da narod u Valjevu i Srbiji pati od “kolektivne amnezije”??!
Lav Tolstoj je davno rekao: “Šekspir je loš pisac”. Ipak, pre te svoje oštre kritike, on se svojski (kao književnik) potrudio da postane jedan Lav Nikolajevič Tolstoj!!
Demokratska stranka, odnosno, njene sadašnje nus pojave na političkoj sceni imali su sasvim dovoljno vremena da od sebe naprave respektabilnu političku organizaciju koja će se svakim novim izborima radovati uverena u svoju snagu. Kada neko jedva prelazi ili uopšte ne prelazi čak i spušteni izborni cenzus ili da zlo bude veće figurira kao statistička greška na poslednjim izborima, zaista je čudno da se bar ne zapita zašto je to tako i koji su tačno razlozi totalnog fijaska nekadašnjeg tzv. Demokratskog političkog korpusa. Kada o aktuelnim nosiocima vlasti podrugljivo govore oni čija su kadrovska rešenja sve do 2012. godine bila predmet ismevanja, najpametnije bi bilo ćutati, a pomenute nebuloze ne komentarisati. Ipak, vredi još jednom podsetiti javnost koja, ubeđeni smo, nije zaboravila da je ovim gradom sve do 2012. upravljao čovek koloritnog nadimka iz svog direktorskog kabineta, iz Beograda, a koji osim što je pet puta uzastopno bio predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Valjevo (u poslednjih nekoliko navrata čak i bez protivkandidata), nikakvu formalnu funkciju u Gradskoj upravi nije imao niti je u istu ulazio. Bilo je dovoljno da pozove svoje poltrone kojima je prethodno dodelio epizodne uloge u svom opskurnom cirkusu telefonom iz Nemanjine 6 i svakodnevnim usmenim instrukcijama kao džojstikom u njihovo ime povlači pogubne poteze koji su ubrzo valorizovani izbornim rezultatom te političke opcije 2012. godine, a potom i potpunim debaklom 2016. godine.
Od bivših gradskih rukovodilaca i silnih načelnika odeljenja koji su nas u periodu do 2012. godine „uveseljavali“ svojim odlukama, a što ne treba da čudi, budući da u većini slučajeva nikada pre ovog političkog angažmana ništa i nigde nisu radili, doživesmo eto da baš ti i takvi daju sebi za pravo da govore o stručnosti i operativnosti ljudi koji danas vrše vlast u gradu. Frapantno je to čuti tim pre što nam je kao i građanima Valjeva dobro poznato iz koje političke „kuhinje“ dolaze.
Kolubarski Info / Gradski odbor Srpske napredne stranke Valjevo
