Vremenski uslovi tokom godine bili su takvi, da je šljiva, jednostavno, morala da strada.Primenili smo sve postupke, agrotehničke mere, ništa nismo prepustili slučaju, a rod nije dostigao ni polovinu lanjskog. Ubrali smo svega 20 tona šljive po hektaru. Uz to, ni kvalitet nije naročit. Zato će sva šljiva ove godine da ode u rakiju.
– Plodovi su prepuni vode, malo je suve materije, čak šest kilograma sveže potrebno je da bi se dobio jedan kilogram suve šljive – kaže Gentić. – Tržište je veoma loše, izvoz nije razvijen, tako da je i otkupna cena niska, svega 20 dinara za kilogram. U odnosu na prethodnu godinu cena je, doduše, malo bolja, ali i dalje nije realna, daleko je od one kojom bi voćari bili zadovoljni.
Valjevski kraj odvajkada se smatra kraljevstvom srpske šljive, a Podgorina – prestonicom. Sa oko 12.000 hektara šljivika, obrani su modri plodovi čačanske lepotice, crvene ranke, čačanske rodne, stenleja za sečenje i konzum. Rod je manji od očekivanog, čemu su, naglašavaju stručnjaci, kumovali prolećni mrazevi u vreme cvetanja, a kasnije je plod napao šljivin smotavac, što je uzrokovalo truljenje.
– S obzirom na to da je cena na tržištu niska, sva šljiva, oko pet tona, koju sam ubrao, otići će u rakiju – kaže Miroslav Krstivojević iz sela Krčmar kod Mionice, podno Divčibara.
– Zbog epidemiološke situacije sa virusom korona, cena rakije neće da raste zbog ograničenog izvoza sveže, ali i prerađene šljive.
Za razliku od prošle godine, plodovi će biti lošiji za sušenje, ali i za rakiju, jer je u njima manje suve materije. Ima dosta trulih plodova, čak i u voćnjacima u kojima su proizvođači obavili jedan ili dva hemijska tretmana.
Kolubarski Info / Novosti / Foto: Novosti
