Krajem decembra prošle godine, u izdanju Grada Valjeva, a povodom dvadesetogodišnjice NATO agresije objavljena je monografija „Valjevo pamti“. Autor je Jovan Stojić, novinar lista „Politika“ u penziji, sa saradnicima.
Na prvim stranicama monografije, a na srpskom, engleskom i ruskom jeziku objavljeni su uvodni tekstovi Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, dr Slobodana Gvozdenovića, gradonačelnika Valjeva, Milorada Ilića, predsednika Skupštine grada Valjeva i drugih.
U tekstu predsednika Vučića se kaže da je Srbija, koju nisu ubili i nikada neće, njihova najveća kletva, a naš zadatak i naša budućnost, dok dr Gvozdenović podseća čitaoce da Valjevo i posle dvadeset godina od NATO agresije „…još uvek vida rane…“, dok Milorad Ilić, predsednik Skupštine grada Valjeva ističe da je Valjevo u NATO agresiji branilo samo svoju zemlju, svoj narod i svoj grad.
U objavljenom tekstu Milana Mihajlovića, načelnika Štaba Civilne zaštite za Kolubarski okrug, koji je u vreme NATO agresije bio i komandant Opštinskog štaba Civilne zaštite, posebno se ističe da je zahvaljujući dobrom funkcionisanju Civilne zaštite izbegnuti su veće stradanje stanovništva i materijalna šteta. Vazdušna opasnost nad Valjevom u vreme agresije trajala je više od 50 hiljada minuta.
Monografija je bogato ilustrovana autentičnim fotografijama koje svedoče o velikom zlu koje Valjevo i danas pamti. Tu su prilozi o razaranju „Krušika“, privredne uzdanice Valjeva, koji je pretrpeo materijalnu štetu od preko milijardu dolara. Pored „Krušika“ od NATO bombi razoreno je 126 stanova u Naselju Milorad Pavlović, stambeni i privredni objekti u selu Pričević i drugim, a porušena je i tadašnja zgrada SUP-a…
Monografija beleži i veliku solidarnost građana Valjeva u vreme NATO agresije, mirne proteste u centru grada, događaje iz mnogih valjevskih skloništa i adaptiranih podruma za te namene. Pod NATO bombama Valjevo je proslavilo i svoju slavu, u Brankovini je uručena i „Desankina nagrada“, a zabeležena su i ratna venčanja.
Tih ratnih dana, Valjevci su pomagali i svoje branioce – Vojsku i Policiju, šaljući im pomoć, kako je to, primera radi, učinio Slobodan Milošević iz sela Lukavac, koji je, u znak podrške donirao Vojsci SRJ čak tonu mesa.
Nažalost, u NATO agresiji stradalo je petoro Valjevaca, među kojima i pukovnik – pilot Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog – avijacijskog puka braneći nebo nad Valjevom. Pored poginulih, u bombardovanju je teže i lakše povređeno pedesetoro Valjevaca. Monografija posebno beleži napore da se porušeno popravi i obnovi. Obnova još uvek traje, a posledice NATO agresije su ogromne.
Valjevci su, nakon završetka NATO agresije, priredili svečani doček pripadnicima 544. Motorizovane brigade Drinske divizije Prve armije Vojske Jugoslavije koja je u borbama na Kosovu i Metohiji bila angažovana sve vreme NATO agresije.
Kraj monografije „Valjevo pamti“ donosi izjavu Petera Handkea, dobitnika Nobelove nagrade za književnost u 2019. godini pod naslovom „Ne verujem više u Evropu“, a na zadnjoj korici monografije su stihovi slavne pesnikinje Desanke Maksimović pod nazivom „Žao mi je čoveka“.
kolubarski.info
