Skromno, uz prigodne svečanosti, Valjevo je ovih dana, kako smo već javili, obeležilo 150.godišnjicu od osnivanja prve građanske čitaonice, preteče današnje Gradske biblioteke „Ljubomir Nenadović“.
I ovom prilikom se čulo da za ovu najstariju ustanovu kulture još nije rešen problem trajnog i odgovarajućeg smeštaja. Ova „kuća knjige“ raspolaže fondom od 120.000 knjiga, časopisa, periodike i memorijalne građe.
Ne bi se moglo tvrditi da Valjevo nije dovoljno učinilo u proteklim decenijama da se ovaj problem reši. Nedavna inicijativa da biblioteka bude premeštena u velelepnu zgradu Doma vojske u centru Valjeva nije dugo potrajala iako su odbornici Skupštine grada Valjeva to prihvatili. Ubrzo se pokazalo da za realizaciju ovog projekta, renoviranje i održavanje treba izdvojiti značajna finansijska sredstva u gradskom budžetu, prema nekim procenama, čak jedna trećina budžetske kase. Od predloga ovog rešenja se ubrzo odustalo, ali ne i od gradnje nove zgrade gradske biblioteke.
Na poslednjoj sednici Skupštine grada Valjeva prihvaćen je predlog dr Ljubomira Pavića, odbornika SPS i koalicionog partnera SNS, da se nova zgrada gradi na prostoru u parku pored reke Kolubare, preko puta Centra za kulturu, što je planovima generalne regulacije zone gradskog centra i predviđeno. Ta odluka je doneta pre više od jedne decenije, u vreme vlasti DOS-a.
Još se mastilo na predlog odbornika dr Pavića nije ni osušilo, a reagovala je odbornica Snežana Đekić Spajić, iz Stranke moderne Srbije. Ona je ubrzo sa svojim partijskim istomišljenicima i simpatizerima pokrenula skupljanje potpisa kojima se zahteva odustajanje od predloga da se zgrada biblioteke gradi na pomenutom prostoru, pod izgovorom da se zaštiti uništavanje parka koji toliko dragocen za zdravlje građana koji ionako imaju velikih problema sa aerozagađenjem.
„Često prolazim ovim parkom u koji izvodim kućnog ljubimca. Zapazila sam da se ovde odmara veliki broj sugrađana, a ne samo mladi, koji se ovde okupljaju u noćnim satima“.
U koliko bi se ponudio novi urbanistički plan kojim bi se izbegla seča drveća u parku takvo rešenje za izgradnju zgrade biblioteke bi bilo prihvatljivo, objasnila je kasnije odbornica Snežana Đekić Spajić na konferendžiji za novinare koja je upriličena ovim povodom.
Povodom svega što se ovih dana događa u vezi sa lokacijom nove zgrade biblioteke zamolili smo za komentar Milorada Ilića, predsednika Skupštine grada Valjeva, koji je za Kolubarskiinfo rekao:
„Građani koji se pozivaju da potpišu peticiju pogrešno su obavešteni. Ne radi se ni o kakvoj seči 72 stabla i žbuna, a time i uništavanja parka. Urbanističkim planom uređenja centra grada predviđeno je da se ovde gradi biblioteka koja bi zauzela svega 12 od 60 kvadratnih metara površine na kojoj se park prostire. Predviđeno je, čak, da se park proširi na 120 metara kvadratnih. Za potrebe zgrade biblioteke predviđeno je da se poseče samo dva stabla i nekoliko žbunova“.
Na izradi arhitektonskog uređenja radio je veliki broj poznatih urbanista više od deset godina. Zamisao je da ovo bude duhovni centar i da se u njemu, pored zgrade biblioteke, velikog pravoslavnog hrama nađe Centar za kulturu i Narodni muzej.
Za to se ova peticija čije je potpisivanje organizovano ovih dana ne može nikako drugačije shvatiti već samo kao promocija ove političke opcije.
„Sada, kada je utihnulo prikupljanje potpisa za izgradnju zgrade biblioteke, ista politička grupacija pokreće pitanje izgradnje mini hidrocentrale na reci Gradac, iako o tome nikada nije bilo reči, bar u zvaničnoj formi“, tvrdi Ilić.
Srećna je okolnost da je veliki broj Valjevaca razumeo poruke koje su im upućene i da lokaciju nove zgrade biblioteke ne treba dovoditi u pitanje. Mnogi Valjevci se sećaju da je na tom mestu bila stočna pijaca i vašarište sa kaldrmom, a da je park podignut nasipanjem zemlje kao privremeno rešenje sve dok se ne izgradi zgrada biblioteke, premesti zelena pijaca i otvori prostor ka hramu Vaznesenja Gospodnjeg, drugog po veličini u Srbiji.
J. Stojić / kolubarski.info
Ostale vesti možete pročitati ovde.
