Valjevo ovih dana brojnim prigodnim svečanostima obeležava izuzetan jubilej – 150 godina od osnivanja Čitaonice valjevske, preteče današnje Biblioteke “Ljubomir Nenadović”.
Prolazeći kroz bespuće i tegobe istorijskih prilika, Biblioteka je delila sudbinu svog naroda. Okupljala je poštovaoce knjige i bila kulturna oaza Valjeva i valjevskog kraja. Zahvaljujući podršci poštovalaca knjige i građana Valjeva ona se stalno razvijala, a njen fond knjiga se uvećavao. Uspela je da opstane i kroz ratne godine, iako su okupatori njen skroman knjižni fond uništili.
Seljakajući se iz neadekvatnih uslova za rad, naročito kada je u pitanju bio smeštajni prostor, uspela je da obogati svoj fond knjiga i danas ih ima više od 120 hiljada. Sada je rad organizovan u nekoliko odeljenja, počev od pozajmnog, za odrasle sa čitaonicom, zavičajnog, sve do dečjeg odeljenja. Biblioteka u svom fondu ima nekoliko posebnih zbirki. Tu su, pre svega, legati Radoslava Pavlovića i Desanke Maksimović, zatim zbirka starih i retkih knjiga i drugo.
Povodom ovog praznika knjige u Valjevu, koji je počeo akcijom „Valjevo čita“, organizovanoj u valjevskim osnovnim i srednjim školama, otvorena je izložba o istorijatu Biblioteke, a održana je i svečana akademija pod nazivom „Dugo putovanje u budućnost“. Tom prilikom, Violeta Milošević, direktorka ove biblioteke podsetila je na njen razvoj, kao i na razvoj bibliotekarstva u valjevskom kraju. Nije propustila priliku da ukaže na višegodišnju potrebu da ova institucija kulture bude smeštena u adekvatni prostor.
Jubilej Biblioteci čestitali su i brojni gosti, među kojima i prof. Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu, koji se prisutnima obratio, rekavši da se dvoumio kada je dolazio na svečanost, da li da ponese jednu ciglu i da onima koji nisu tu, a trebalo bi da budu, kaže da tu ciglu ili ugrade ili da ih njome gađa… Direktor Jerkov je govorio i o tome da se u Srbiji sve više čita, ali je zamerio da se čita koješta, umesto da se čitaju vredne knjige.
Kada je već uvaženi gost, direktor Jerkov, iskoristio priliku da se obrati učesnicima svečanosti i čestita jubilej, bio je red da se bar prethodno dobro obavesti šta je sve Valjevo u proteklim decenijama učinilo da reši problem trajnog smeštaja Biblioteke. Morao je toliko znati, kao čovek koji se nalazi na mestu vrhunske bibliotekarske ustanove, da je u Valjevu poodavno određena lokacija na kojoj bi se gradila biblioteka, na desnoj obali reke Kolubare. Međutim, i pored velike želje da to savremeno zdanje nikne, do današnjih dana u tome se nije uspelo, pre svega, zbog materijalnih teškoća. Grad Valjevo nije u mogućnosti da to sam ostvari, a pomoć od nadležnih ministarstava, sem obećanja da će to podržati, nikako ne stiže.
Obraćanje prof. Jerkova, u ovom svečanom trenutku, po mnogima je bilo neprimereno, a kada je već pomenuo ciglu, nije rekao kome je ciglu namenio, da li gradskom rukovodstvu, ili nadležnom ministarstvu? Istina, rečima da ciglom treba nekoga da gađa, izmamio je aplauz prisutnih, ali ne i predstavnika Grada Valjeva, među kojima su bili Milorad Ilić, predsednik Skupštine, Dejan Bogojević, član gradskog Veća, Nikola Radojičić, pomoćnik gradonačelnika, kao ni Aleksandra Gajovića, državnog sekretara Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugih.
Pokušaj sadašnjeg gradskog rukovodstva da problem trajnog smeštaja biblioteke reši useljenjem u velelepnu zgradu Doma Vojske nije dao očekivane rezultate. Računice su pokazale da bi samo za održavanje zgrade ovakve površine iz budžeta morala da se izdvoje ogromna sredstva.
Kada je, nakon svečanosti, Dejan Bogojević protestvovao kod g-dina Jerkova u vezi sa njegovim izlaganjem, rekavši da je ono bilo neprimereno, Jerkov je uputio pogrde reči sagovorniku, koji je potom napustio prijem.
Domaćin svečanosti se, očigledno, nije potrudio da se izbegne ovaj nemili događaj koji je dobio neželjeni epilog, koji je ovom značajnom jubileju nametnuo i političke konotacije.
J. Stojić
Ostale vesti možete pročitati ovde.
