Jelena Nikolić Lekić: Mojim dolaskom na ovu poziciju promenjena je koncepcija rada u muzeju

Tokom 2018. godine pored brojnih izložbi, promocija, predavanja, tribina i radionica Narodnog muzeja Valjevo evidentirano je više od  88 000 poseta u različitim muzejskim postavkama, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu. O planovima za ovu godinu i novoj stalnoj postavci u Kulturno-istorijskom kompleksu Brankovina razgovarali smo sa Jelenom Nikolić Lekić, direktorkom Narodnog muzeja Valjevo.

“Narodni muzej Valjevo u 2019. godini pored brojnih programa koji će se dešavati, ovu godinu obeležiće i jedan veliki događaj ne samo za istoriju našeg  grada Valjeva nego i čitave Srbije, a to je konačno otvaranje stalne postavke u kući Nenadovića u Brankovini. Zapravo radi se o replici kuće Nenadovića izgrađene pre više godina, Grad Valjevo, odnosno gradonačelnik dr Slobodan Gvozdenović sa svojim saradnicima prepoznao je istorijski značaj ove postavke, i time podržao ideju muzeja da se ta postavka otvori. Objekat je legalizovan i to zaista u rekordnom roku, za svega nekih 15 dana što narvno u proteklom periodu nije učinjeno, tačnije čitavu deceniju, a i više. Kuća je data Narodnom muzeju na upravljanje, tako da očekujemo između 1. i 15. oktobra otvaranje stalne postavke u kući Nenadovića. Samim tim mi zatvaramo jednu priču u Kulturno istorijskom kompleksu u okviru kog se nalazi postavka posvećena Desanki Maksimović koja se nalazi u staroj Desankinoj školi u kojoj je učila, zatim postavka u staroj Protinoj školi koja je izgrađena 1836. godine. To je postavka posvećena školstvu i naravno postavka koja će biti otvorena u kući Nenadovića koji su obeležili jedan veoma značajan period u istoriji Srpske države”, najavila je direktorka muzeja.

Ona je naglasila da će jedan deo postavke biti posvećen istorijskim činjenicama vezanim za čitavu lozu Nenadovića, dok će drugi deo etnološki biti posvećen načinu života u tom period. “Mi smo u pripremama od početka godine, a tokom leta te pripreme ćemo intezivirati, čekamo da prođe sezona ekskurzija i u period između 1. i 15. oktobra biće otvorena izložba. Grad Valjevo je izdvojio dosta sredstava da se kuća Nenadovića legalizuje, rešeni su imovinsko-pravni odnosi, uvedena je i struja. Deonica puta do komleksa bila je u jako lošem stanju, Grad Valjevo rešava asfaltiranje te deonice. Tako da kuća Nenadovića dobija svoju stalnu postavku i postaje deo Kulturno istorijskog kompleksa u Brankovini, dobiće mesto koje joj pripada u istoriji Srpskog naroda”, rekla je Jelena Nikolić Lekić.

U Kulturno-istorijskom kompleksu Brankovina planirano je otvaranje i nove postavke u staroj Protinoj školi.

“Od proleća naredne godine postavka koja se sada nalazi je iz 1984. godine zastarela je prilično dotrajala,  mi radimo na inovaciji te postavke, ali trenutno je prioritet kuća Nenadovića. Zgrada Protine škole je stara, godinama nije ulagano tako da smo bili primorani da promenimo krov na zgradi zbog prokišnjavanja i ugrožavanja eksponata. Naravno sve radove koje smo izvodili bili su uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture i uz njihove uslove, oni su odlučivali da li treba da radimo ili ne. Obnovili smo mobilijar u Brankovini koji je bio prilično zapušten, rasvete nije bilo u samom kompleksu i godinama u nazad kompleks je radio do 16 časova upravo zbog rasvete tako da turisti nisu imali mogućnost da uđu u kompleks jer je imao ograničeno radon vreme. Tokom 2018. godine urađena je rasveta i produžen je rad kompleksa do 18 časova, radi svaki dan tokom sedmice. Autentična ograda oko kompleksa je ponovo urađena, godinama nije ulagano u sam kompleks i pored toga što Brankovina ima prihode. Ona se samofinansira  tako da ta velika ulaganja koja smo imali u Brankovini u protekloj godini su ulaganja iz sopstvenih prihoda”, naglasila je direktorka Jelena Nikolić Lekić.

“Što se tiče Narodnog muzeja, 2018. godina je bila godina sa dosta ulaganja, istakla je direktorka muzeja. Kada je u pitanju naš galerijski prostor koji je prepun izložbi, događaja, i ljudi koji nas posećuju urađena je ventilacija koja je bila neophodna kako zbog publike tako i zbog brojnih eksponata koje izlažemo i koji zahtevaju određenu temperaturu, okrečili smo prostor koji nije krečen od 2007. godine. Prijemna sala bila je bez ventilacije i grejanja, bili su apsolutno neadekvatni uslovi za sve zaposlene, a posebno za posetioce. S obzirom da Narodni muzej ima priručne depoe ispod krova naše zgrade, krov je prokišnjavao, pretilo je ugrožavanje eksponata i kulturnih dobara koji se čuvaju u priručnim depoima. Morali smo i crep da menjamo. Pozitivna okolnost je bila to što nam je proizvođač crepa uvažio reklamaciju, a garancija crepa je 30-35 godina. Narodni muzej je uštedio 4 miliona dinara, celokupan crep je promenjen, sprečeno je dalje prokišnjavanje, a kulturna dobra su zaštićena.

Kada su u pitanju inovacije po preporuci Vlade Republike Srbije Ministarstvo kulture nas obavezuje da digitalizujemo muzejsku građu koju imamo, one potom idu u centralni registar. Digitalizaciju ovih vrednih dokumenata ne shvatamo samo kao nužnost u procesu njihove zaštite, već i kao izvor koji će postati dostupan svim istraživačima koji proučavaju istoriju, istoriju umetnosti, etnologiju, arheologiju. Nabavljena je oprema za digitalizaciju i foto opremu koja nam je bila neophodna za rad, a nije obnavljana godinama tako da smo i tu imali investiciju od oko 400 000 dinara”, objasnila je direktorka muzeja.

Na kraju razgovora pitali smo direktorku Narodnog muzeja Valjevo da li je zaista imalo potrebe da ovakva jedna institucija ima vozilo za sopstvene potrebe?

“Godinama unazad stajao je zahtev da opština kupi iz budžetskih sredstava muzeju auto, nije poenta u tome. Muzej je institucija koja ima sopstvene prihode i smatrali smo da je problem automobila evidentan i da ga možemo iz sopstvenih prihoda obezbediti ne opterećujući budžet grada koji je dovoljno opterećen. Automobil je Narodnom muzeju potreban zbog svakodnevnih aktivnosti ne samo kustosa nego i obilaska lokacija Brankovina, Osečina, kula Nenadovića. Imamo brojne izložbe, mojim dolaskom na ovu poziciju promenjena je koncepcija rada u muzeju i više sarađujemo sa muzejima širom Srbije i našim Valjevcima pokušavamo da predstavimo ono što rade naše kolege muzealci. Cilj nam je bio da Valjevci vide etnološko bogatstvo drugih gradova, istorijsko bogatstvo drugih sredina.  Naše kolege muzealci rade širom Srbije tako da nam je automobil potreban zbog prevoženja brojnih postavki ” – zaključila je Jelena Nikolić Lekić za portal kolubarski.info.

V.K.

Ostale vesti možete pročitati ovde.

1 Komentar

  1. Aktivista
    June 7, 2019 - 4:04 pm

    Nosim se mišlju da je gradonačelnik imao i bolje rešenje, da ovo osoba nije trebala biti direktor. Svaka greska se da ispraviti. Podrška za gradonačelnija Dr. Gvozdenovića.

    Reply

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *