Gledam skupštinu našu valjevsku. I pitam se da li je moguće da toliko nekulture ima među odbornicima, koje smo, dragi Valjevci, mi skoro birali. Toliko ružnih reči, uvreda, i sve za skupštinskom govornicom, i sve zarad nekih glasova za četiri godine. Pa čemu se nadate, gospodo odbornici… Ko će vas posle ove sramote opet glasati…
Da krenem po redu. Prvo, da se zna, nisam član naprednjaka ali glasao sam za njih. Glasao sam za Srpsku naprednu stranku, zbog mladog Lazara Gojkovića. Čujem tada, mlad je i školovan, i nije se ranije bavio politikom. Zalaže se za sport i mlade, i to mi je bilo dovoljn da ga glasam. Viđao sam ga tih dana po raznim političkim skupovima, gledao ga na televizijama, i odluka je pala.
I tako naprednjaci dođoše na vlast u Valjevu opet. I ja se obradovah. Desi se skupština, čekam da vidim ko će se sve biti u vlasti sa njima, kad ono, socijalisti digoše glas, pa neće u vlast. Pitam se zašto… Pa zar posle toliko godina borbe za tu istu vlast, sada neće to da budu. Ništa mi nije jasno, braćo Valjevci, pa se raspitah po selu. Pričah sa komšijama, prijateljima, rodbinom. Među njima imam i dosta simpatizera socijalista. I oni vrte glavom, nije im jasno, i tako prođoše meseci.
Skupština za skupštinom, pa još korona, pa mnogi od nas Valjevaca umreše, a političari nikako da smire strasti. Kažu neki, ne valja nam vlast u Valjevu, ništa uradili nisu, živimo sve gore i gore. Ja ćutim, tamo gde mogu, pa sve nešto razmišljam. Tolike godine prođoše, i toliko se vlasti smeni, i niko ništa uradio nije. I baš sada, kad se polako sve razbistrilo i krenulo nam, sada opet neka pometnja, i to od socijalista. Kažu, ne valjaju naprednjaci, ne valja mladi Lazar. Neki tamo, čujem, bivši političari, traže mu da podnese ostavku.
Pa zašto braćo Valjevci, pitam ja vas. Pa zar ne vidite da nam je pred kuće stigao auto put, pa čujem da nam grade i brzu saobraćajnicu da što pre do tog velikog puta stignemo. Pa grade nam i industrijsku zonu i već čujem da dolaze neki stranci koji će zaposlati 500 ljudi. Pa još predsednik kaže da će nam i gas dovesti u Valjevo. Pa kome sve ovo smeta, pitam se ja.
E, onda gledah poslednju sednicu skupštine, i nekako mi sve bi jasnije. Uzdigli se socijalisti, nešto često za govornicu izlaze, pričaju neke priče koje ja i ne razumem, al vidim da je sve mimo dnevnog reda. Pa napadaju, pa prete, pa još kaže tamo neki Đorđe Pavlović, valjda šef socijalista, da su oni sadašnjost, prošlost i budućnost… Sedim, gledam, slušam, pa nešto sam sa sobom razgovaram – pa da li je ovo moguće. Pa kako su oni budućnost kad ni ja niti bilo ko moj za njih nije glasao. Pa mi ništa nije jasno.
Jeste da sam ja seljak čovek, sa nešto malo škole, al prošao sam i ja nešto i video sveta. Al ovakve još nisam upoznao. Prvo kažu da jesu vlast, pa onda se bore protiv vlasti, ali vidim da i još nisu shvatili da su ovom mom gradu prošlost, jer vladaju naprednjaci. Pa imam želju, a zato i pišem ovo pismo, da valjevskim socijalistima kažem da i nisu toliko pametni kao što misle. Neće vas narod, ljudi, shvatite to već jednom. I nemojte više vređati ljude za govornicom, glupo je. Ima nas koji sve to gledamo pa nam skoči pritisak. Sačekajte nove izbore, pa se onda busajte, onda psujte i vređajte, ali ako vam to narod valjevski dozvoli. Za sada, ja vam savetujem, ćutite i idite kući. Neće vas niko. Ostavite ove ljude da rade, da grade, da stvaraju. Pustite mladog gradonačelnika Lazara da proba da nešto uradi, tek je došao. Pa vi ste bili na vlasti decenijama pa ništa niste uradili. I, šta sad, treba li da vas bijemo mi svaki dan zbog toga…
Ostavite se, valjevski socijalisti, nečasnog posla i pustite druge da rade, jer ih je narod birao. A kako rade, tako će im i narod opet suditi, ali za četiri godine. Do tada, socijalisti, stišajte se i sakrite u mišju rupu, ako imalo pameti imate. Inače, loše vam se piše…
Kolubarski Info / Čika Milorad, seljak iz Valjeva
