IZ ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE GRADA VALjEVA EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA COVID-19 BOLESTI U VALjEVU NA DAN 11.01.2021.godine.
ZBOG VANREDNE EPIDEMIOLOŠKE SITUACIJE OD COVID-19 OBOLjENjA, U GRADU JE OD 07.07.2020. VANREDNA SITUACIJA I SPROVODE SE MERE KRIZNOG ŠTABA , VLADE RS I GRADSKOG ŠTABA ZA VANREDNE SITUACIJE VALjEVA.
DESETOG JANUARA :
25 – laboratorijski potvrđenih novoobolelih .
2 – umrla.
0 -završilo kućnu izolaciju –izlečeno.
264 – pregleda u COVID ambulanti DZ.
14– pregleda u COVID ambulanti OB Valjevo .
9 – prijema na hospitalizaciju.
102– obolelih na hospitalizaciji u COVID delu OB Valjevo
12 -na respiratoru .
85– testirano( 85-DZ, 0- Bolnica i 0 –ZZJZ Valjevo) .
3729 –na lečenju u bolnici i kućnoj izolaciji.
20 – zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u kućnom karantinu.
89 -zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u kućnoj izolaciji-lečenju.
Na teritoriji Okruga 10.01.2021. godine je laboratorijski potvrđeno 39 novoobolelih. U Ljigu 1, Ubu 2, Lajkovcu 5 , u Mionici 6 laboratorijski potvrđenih novoobolelih.U Osečini bez novoobolelih.
UKUPAN BROJ LABORATORIJSKI POTVRĐENIH OBOLELIH U VALjEVU OD POČETKA EPIDEMIJE JE 7155. UMRLO 142 OD SVIH UZROKA.
–U prvom talasu epidemije je obolelo 199 i umrlo 19 obolelih .
–U drugom talasu epidemije od 17.06.2020 do 08.10. je obolelo 995 i umrlo 13 obolelih.
-U trećem talasu od 08.10.2020. do danas je obolelo 5960 osobe, izlečeno 2174 i umrlo 110 ( od svih uzroka).
Podaci – izveštaji ZZJZ U 13 časova, DZ I OB Valjevo u 21 čas dana 10.01.2021.
Oboleli su svih starosnih grupa,sa različitih gradskih i seoskih područja, đaci, trudnice,zaposleni (u prometu, uslugama, javnim službama, zdravstvu,školama, obdaništima…) nezaposleni, penzioneri i osobe iz kućnog karantina,što ukazuje na široku lokalnu transmisiju u radnoj i životnoj sredini u zatvorenom i otvorenom prostoru.
Sl.1.Prikaz broja novoobolelih po danima od početka trećeg talasa epidemije (08.10.2020.), od kada broj novoobolelih počinje da raste i već u drugoj nedelji oktobra postaje dvocifren, a polovinom novembra postaje trocifren. U prvim danima decembra dolazi do povećanja broja obolelih ( sa jednim povećanjem broja novobolelih zbog kašnjenja izveštaja laboratorijskih testova kao i uvođenja novih načina testiranja )i povećanog broja testiranja, ali i povećanog oboljevanja pojačana transmisija – okupljanja, proslave, slave, sahrane itd. Od 11.12.2020.god.broj obolelih se postepeno smanjuje ali je dalje dvocifren, promenljiv i visok.
Sl.2.Broj pregleda u COVID ambulantama je pomenljiv i manji .Broj obolelih na hospitalizaciji sa teškom kliničkom slikom se održava na oko 100 a broj osoba na respiratoru od 10-15 .
Sl.3.Broj izlečenih se povećava svakodnevno ali je još uvek manji od broja novoobolelih dnevno.Ukupan broj umrlih svakodnevno se povećava.
I dalje veliki broj novoobolelih, obolelih kao i obolelih na hospitalizaciji sa teškom kliničkom slikom zahteva da svaki pojedinac poveća ličnu odgovornost u sprovođenju protivepidemijskih mera.
- Na snazi Uredba o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19(Sl.gl.RS 151, 152, 153 i 156).
- KORDINISANI ZAJEDDNIČKI INSPEKCIJSKI NADZOR se nastavlja skladu sa zaključkom Kriznog štaba .
PRILOZI:
1.ŠIRENjE I PRENOS VIRUSA
Na osnovu onoga što je trenutno poznato o, širenju SARS-CoV-2 virusa od osobe do osobe, najčešće se dešava među bliskim kontaktima (na manje od 2m). Ova vrsta prenosa se javlja putem respiratornih kapljica. Prenos koronavirusa javlja se mnogo češće preko respiratorne kapljice nego preko predmeta i površina, poput kvaka, radnih ploča, tastatura, igračaka itd. Trenutni dokazi ukazuju da SARS-CoV-2 može ostati održiv satima do dana na površinama napravljenim od raznih vrsta materijala. Nedavna istraživanja pokazuju da ljudi koji su zaraženi, ali nemaju simptome, igraju važnu ulogu u širenju virusa. Čišćenje vidljivo zaprljanih površina praćeno dezinfekcijom najbolja je mera u praksi za prevenciju COVID-19 i drugih virusnih respiratornih bolesti u domaćinstvima i okruženju.
Nepoznato je koliko dugo vazduh u sobi u kojoj je neko sa potvrđenim COVID-19 oboljenjem ostaje potencijalno zarazan. Moraju se uzeti u obzir faktori kao što su veličina sobe i vrsta ventilacionog sistema (uključujući protok [promene vazduha na sat] i mesto ventilacionih i odvodnih otvora) kada odlučuju koliko dugo treba zatvarati prostorije ili površine koje su bolesne osobe ranije koristile . Preduzimanje mera za poboljšanje ventilacije u prostoru ili prostoriji u kojoj je neko bolestan ili se sumnja da je bolestan od COVID-19 pomoći će da se skrati vreme potrebno za uklanjanje respiratornih kapljica iz vazduha.
2.KAKO I KADA NEKOME REĆI DA IMATE COVID-19?
Reći nekome da ste mu možda preneli ozbiljnu infekciju nije lako.
To morate uraditi– zakonska obaveza!
Kada reći – odmah po sumnji, saznanju?
Neki stručnjaci preporučuju obavještavanje saradnika čim se pojave simptomi koji mogu biti COVID-19. Drugi savetuju da saradnike, prijatelje rođake ne plašite i sačekate do testa.
„Ako je vaša sumnja dovoljno jaka da vas podstakne na testiranje, trebalo bi da obavestite osobe sa kojima ste bili u bliskom kontaktu ili ste proveli znatno vreme.Možda je dobro sledeće pravilo: Ako treba da se testirate, to morate da kažete. A pošto će vam trebati nekoliko dana da dobijete rezultate testa, telefonirajte i pošaljite poruke u vreme testiranja – samo da biste ih obavestili da postoji mogućnost COVID-19 a onda ih možete ažurirati kada dobijete rezultate. Imajući ove informacije,vaši kontakti mogu se odlučiti za karantin ili jednostavno preduzeti dodatne mere predostrožnosti (poput preskakanja nedeljne šetnje na otvorenom sa starijom majkom ili otkazivanja posete kod komšija).
Ako razvijete bolest sa povišenom temperaturom, takođe treba da obavestite druge – jer bilo da se radi o COVID-19ili drugom virusu, možda ste ga i dalje širili drugima pre nego što su se simptomi razvili.“
Kolubarski Info
