U Domu zdravlja Valjevo, povodom Svetske nedelje dojenja, održan je stručni sastanak predstavnika službi Ginekologije, Pedijatrije i Patronaže domova zdravlja Kolubarskog okruga.
Na ovom sastanku je zajednički tim opšte bolnice Valjevo i Doma zdravlja Valjevo kolegama preneo Preporuke „Nacionalnog programa podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta“. Oni su prošli edukaciju u klinici „Narodni front“, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i UNICEF-a. Čine ga zdravstveni radnici koji svakodnevno brinu o zdravlju majke i deteta: ginekolozi, neonatolozi, pedijatri, babice i patronažne sestre. Najznačajnija novina ovog programa je preporuka da odmah posle porođaja treba uspostaviti kontakt „koža na kožu“ majke i bebe, kao i da porodilja i beba treba da provode sve vreme zajedno u sobi.
Dr Ivana Rakić, ginekolog Doma zdravlja, objasnila je njihovu ulogu u podsticanju dojenja i značaj kontakta „koža na kožu“ odmah po porođaju
„Ginekolozi treba da ohrabre žene pre porođaja: da im pričaju o koristima dojenja, objasne šta treba da rade i da je majčino mleko najbolja hrana za bebe, a po porođaju treba da im obezbede, ako je to moguće, kontakt „koža na kožu“ od prvog sata. Kontakt „koža na kožu“ se uspostavlja tako što se beba odmah po rođenju, dok je još gola, spusti mami na grudi, beba se pokrije i stavi kapica na glavu i ostavi se u tom položaju neko vreme. Taj kontakt je mnogo važan jer se smanjuje stres novorođenčeta, povećava mu se telesna temperatura, smanjuje se glikemija, uspostavi se pravilan rad srca i disanje, odnosno potpuna ravnoteža. Razmenjuju se prve bakterije između majke i deteta, što je takođe bitno“, rekla je dr Ivana Rakić.
U Porodilištu Opšte bolnice Valjevo pripremaju se velike promene za buduće porodilje, najavila je dr Dragica Dimitrijević, šef Neonatološkog odseka.
„Kada se završi rekonstrukcija i opremanje Porodilišta i kada primenimo sve preporuke koje smo dobili u Beogradu, porodilje će praktično biti kao kod svoje kuće, a osoblje će biti tu da im pomogne. Prva promena je kontakt „koža na kožu“, gde se beba odmah, još dok se ne preseče pupčanik, stavlja na mamine grudi. Taj prvi kontakt bi trebalo da traje sat vremena. Naravno, podrazumeva se da su mama i beba dobro posle porođaja, da nije bilo problema. Posle toga se beba pregleda na Neonatologiji par sati i prelazi u sobu sa mamom i taj koncept se zove „ruming in“. Praktično, mama bi trebalo da radi sve oko bebe, a naše osoblje je tu da je obuči i pomogne da se što pre i bolje uspostavi dojenje, odnosno ono što Patronaža radi kod kuće, mi ćemo preneti u Porodilište. Probali smo ovakav koncept, započeli, ali će potpuno zaživeti kada uradimo dvokrevetne sobe, kupatilo za svaku sobu itd. Nećemo insistirati na ovim promenama, sve ćemo polako raditi i sve mora biti bezbedno za mame i bebe i za osoblje Porodilišta. Ipak smo svi navikli na drugačiji način rada“, rekla je dr Dragica Dimitrijević.
Prema Kalendaru zdravlja prva nedelja avgusta je svetska nedelja dojenja, dok je nacionalna u prvoj sedmici oktobra i obično se poklapa sa Dečjom nedeljom. Njihovo obeležavanje predstavlja promociju dojenja i podršku majkama da se opredele za ovaj vid ishrane novorođenčeta, kaže patronažna sestra Slavica Filipović, koja preko decenije vodi Školu za trudnice i roditeljstvo.
„Za pravilan rast i razvoj dece izuzetno je važna prirodna ishrana, odnosno majčino mleko. Minimalno bi to trebalo da bude šest meseci, posle čega počinje dohrana nemlečnim namirnicama, a poželjno je godinu dana. Suština je da majka bude motivisana za dojenje, u čemu je vrlo značajna podrška zdravstvenih profesionalaca, pogotovo u pretporođajnoj pripremi. Tu pripremu radimo kroz funkcionisanje dispanzera za žene, polivalentne patronažne službe, školu za trudnice i roditeljstvo, psihofizičku pripremu trudnica, a kasnije u porodilištu, gde je vrlo bitan prvi kontakt majke s bebom. Kroz sve te pripreme govorimo i o načinu uspostavljanja laktacije, o tehnikama laktacije, pravilnom postavljanju deteta itd. Na praktičnim vežbama tokom edukacije u Beogradu videli smo da se kontakt „koža na kožu“ radi u visokom procentu, što smo kroz prezentacije i kratke filmove preneli i kolegama”, kaže Slavica Filipović.
Svetska nedelja dojenja se obeležava u preko 170 država, kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju.
Svega 12 do 15 procenata porodilja doji svoje bebe
Dr Marija Mladenović, neonatolog Opšte bolnice Valjevo, ističe da o dojenju treba govoriti svakodnevno i naglašava da o dojenju ne treba pričati kada se mlada žena porodi i kada je dojenje na redu, nego treba pričati tokom celog njenog života kako bi ona bila potpuno spremna za tu ulogu kada dođe vreme.
“Žena treba da zna da joj je jedan od zadataka da podoji svoje dete na grudima i da mu obezbedi najbolji početak zdravom hranom koja je neprikosnovena i nezamenjiva, a to je majčino mleko. Stopa dojenja je, ne samo kod nas nego i u svetu, iz različitih razloga sve manja i manja. Zaista, ceo svet čini napore da se vrati prirodnoj ishrani i da na taj način podstakne i unapredi prevenciju brojnih bolesti, a to je moguće uraditi prirodnom ishranom, kakva je majčino mleko na startu života”, kaže dr Mladenović, koja uviđa da mlade žene nisu najbolje spremne za ono što dolazi nakon porođaja, nakon koga sve zapravo počinje, te se zalaže za edukaciju žena. Ona naglašava da sve porodilje koje izađu iz porodilišta OB Valjevo doje, ali je to opredeljenje jako krhko.
“Mali procenat porodilja istraje u celosti samo na prirodnoj ishrani beba. Svega 12 do 15 procenata do kraja bebinih šest meseci izgura samo sa dojenjem bez veštačke prihrane, a to je stvarno malo i na tome bi trebalo intenzivno raditi. „Bebi frendli“ program je jedan od načina jer je to jedna fino smišljena organizovana stvar kako bi dojenje od starta bilo podstaknuto i uspešno. Usmeravanje ka zdravim stilovima života, sticanje dobrih i menjanje loših navika je jedan od načina promocije dojenja”, navodi dr Marija Mladenović, apelujući da je za uspešnost dojenja odgovorna čitava zajednica jer je porodilji izuzetno važna podrška porodice i okruženja.
Dr Mladenović ističe još da ne zna kako smo došli do polemike da li treba dojiti na javnom mestu ili ne, jer, kako kaže, ako mama ima sreću u životu da ima dete koje može da nahrani na svojim grudima, pa naravno da će ga nahraniti, i to ne da nije sramota, nego je ponos i dika, izričita je dr Mladenović.
Ostale vesti možete pročitati ovde.
